Tonus
Udarila jučer neka toplotica, rasterala na dva sata kišurčinu i ja izletela napolje.
Grad oblepljen nekom reklamom za hleb tonus. A hleb, boli glava, rešava sve zdravstvene probleme, leči od bolesti koje još nisu ni otkrivene, a za ove na koje smo navikli je flit. Na TV ga uveliko reklamiraju, kao hleb koji se jako teško pravi, pa se može dobiti samo u retkim prilikama.
Ja ne bih bila ja, da se nisam razletela da ga nadjem.
I našla. Vidim nešto malo sprčeno, nigde ga nema, uvijeno u celofan stoji u rafu gde stoje i obični „hlebovi“ . Pitam za svaki slučaj prodavačicu
-Da li je to onaj lekoviti hleb?
-Jeste, mnogo ga kupuju, i isplativ je, dovoljno je samo parče hleba za obrok. Skida i kilažu, reguliše pritisak, šećer, holesterine……
-Znam…znam…prekidam ja reklamu.
Ponosno stanem sa onim prcoljkom od 300 grama na kasu.
-104 dinara.
-Ne, ne, ja imam samo hleb.
– 104, otseče ona kao na panju.
Živ me stid da se okrenem ili da joj tresnem ono lebče o glavu. Izvadim pare i nešto mislim. Što li ga ne prodaju u apoteci kad je već lek i kad kilo košta 350dinara?? Nema veze, kad se koristi samo jedno parče dnevno, pa još lekovito… izračunam ja koliko će mi trajati.
Dodjem kući, hleb već izrezan. Pojedoh jedno parče, pa još jedno, pa mnogo malo parče, uzeh još jedno… Uzela bih ja još, izlečila i sledećih pet generacija, ali stadoh na vagu. Ne znam da li deluje već, ali ja celi dan gladna, valjda neka detoksikacija organizma… ima da postanem mis Univerzum… ako novčanik ne udari u štrajk…
Ko voli, neka izvoli, ja se vraćma onom običnom, nelekovitom hlebu…
