Kiša pada kap po kap
Zub me čvrka tak pa tak
Kakvo li će biti sutra
Već se bojim toga jutra
E, ne zna niko
Što se bojim ja toliko
Osećam u ustima nešto suvo
Onaj zub, nije se sačuv’o
Izras’o mu koren krivo
Sutra doca, presečiće mu krilo
Moja sreća bila je kratka
Moj zubiću neka ti je zemlja laka
I on neki put treba zubara
Anam pesnik…
Ima nade za mene??:))
Čika zuba…
Izmamili si mi , ne osmeh, već pravu salvu smeha. Eto, ulepšala si mi dan!
)))
Za taj smeh dugujem ti ono što sam mislila da sam ti poklonila davno:))
Eh ti zubostihoklepice, nasmeja nas sve
Osmeh, osmehu:))
Osmeh malim slatkim zubićima
)
Ja sam tek sad skontala ovu gornju desnu sliku a još danas sam čitala. Sad si me podsjetila i na tu mučnu obavezu
lonacipoklopac
Ne znam šta bi meni morao da pokaže da zinem
)
Simpatična pesmica!
Retki su oni koji se zubara ne boje.
Mogu se pohvaliti.
No, ipak mi je potreban, mnogo bi posla na mojim zubima imao, ali…uvek je neko ali, ili strah ili novčanik, a nekada oboje.
nena58
Moja kuma kaže. sve sve da pretrpim, i strah od stolice, i bol, ali kad na kraju traba da mu se zahvalim i debelo platim, muka me uhvati
)
Anam, je li to učimo pesmice?
Sto se mora, nije tesko !
Mislim na to idenje kod zubara 