Mojoj profesorici stihova, Biljanak njen student stihoklepac-AnaM
Vetar ga nosi u tmnu beznadja
Strme ivice nad ponorom strahova
Skupljena krila obrušavaju ga u okean želja
Tišina kliktaja zalivena muzikom nestajanja
Nokti zariveni u dlanove
Slepo dozivaju nestajanje
Tamne ulice odzvanjaju vapajem
Kamen izbačen kotrlja se u vis
Vlažni zidovi natopljeni nirvanom
Puzećih uzdaha izgubljenog leta
Drvored oleandra nazire praskozorje
Let do zvezde ili sunovrat u nepovrat
Anam, Anam, znala sam ja da ti ne govoriš istinu, samo mi je trebao dokaz. Zeleno na belo, pesnikinjo moja.:)
Ček ček…nije lako biti profesor meni, videćeš
)
Dobar profesor, dobar učenik, tako valja! I galeb će biti zadovoljan!
Fantazija AnaM. Uopšte ne znam ko se usudio da sumnja u tvoje pesničke kvalitete. Tebi ne trebaju lekcije, ti si rodjeni pesnik! I to zaista mislim!!!
))
Pesnikinjo =)
sedi pet!
Volim, volim tvoje stihove! Drugačiji su.
jao anam… a da ti ipak batališ pisanje pesama…
bolje bit i išlo jedrenje sa galebovima
Ideja nije loša
)
Dajem dva stiha za jednog galeba…može galeb homo sapiens
Mislim da zaslužuješ desetku
Na mom blogu su njeni prvi pesnicki koraci…
Pola komentara ostade za kasnije
Na mom blogu su njeni prvi pesnicki koraci, a vidi sad… vec je cujem kako recituje na promociji sledece knjige
Da, na tvom blogu sam postala stihoklepac
)
Onda su me diskretno zamolili da se vratim prozi, ili da pogledam još neki sajt u blogosveri
)
Ja mislim da si prošla